Advokatska kancelarija
Stojković
Javni beleznici (Notari)
Javni beležnicu su samostalni i nezavisni stručnjaci iz oblasti prava kojima je povereno javno ovlašćenje da sastavljaju isprave o pravnim poslovima i drugim činjenicama značajnim za promet novca, roba i usluga, čuvanje isprava, novca i drugih predmeta, kao ida u svojstvu poverenika suda sprovode pojedine sudske postupke.
Javnobeležnička komora Srbije je profesionalno udruženje javnih beležnika nadležna za čuvanje ugleda, časti i integriteta javnobeležničke profesije. Komora vrši nadzor nad radom javnim beležnika, pomoćnika i javnobeležničkih pripravnika. Pokreće i sprovodi disciplinske postupke i predstavlja javne beležnike kod državnih organa radi zaštite prava i interesa profesije.
Javnobeležnička komora Srbije
Adresa: ul. Mačkov kamen br.14; 11040 Beograd – Savski venac
Kontakt: 011/2620104; 011/2620105; 011/2620122 Web: http://beleznik.org E-mail: jks@jks.rs
Nadležnost javnih beležnika:
Tri su najvažnije grupe pravničkih usluga koje javni beležnici kao imaoci javnog ovlašćenja mogu da pružaju građanima:
1. sastavljanje isprava
Postoji četiri vrste isprava koje oni sastavljaju: javnobeležnički zapisi, javnobeležnički zapisnici, javnobeležničke potvrde i javnobeležničke overe.
· javnobeležnički zapis je isprava o ugovorima i drugim pravnim poslovima koje stranke zaključuju, odnosno preduzimaju pred javnim beležnikom. Postoje pravni poslovi koji moraju imati ovu formu da bi se smatrali punovažnim (npr. ugovori o raspolaganju nepokretnostima poslovno nesposobnih lica, sporazum o zakonskom izdržavanju itd. ) i oni koji je mogu imati (npr. ugovor o raspolaganju pokretnim stvarima i pravima, zaveštanje, izjava o priznanju vanbračnog očinstva itd.);
· javnobeležnički zapisnik je isprava u kojoj javni beležnik konstatuje događaje i ljudske radnje koje su značajne za promet novca, roba i usluga. Zakonodavac nije predvideo kao obaveznu ovu formu da bi se isprave smatrale punovažnim ali je predvideo da određene isprave mogu biti sačinjene u formi javnobeležničkog zapisnika (npr. zapisnik sa osnivačke skupštine i druge skupštine akcionarskog društva koje ima više od 100 akcionara, zapisnik o obezbeđenju dokaza pre pokretanja parničnog ili vanparničnog postupka, postupka za obezbeđenje dokaza ili upravnog postupka, zapisnik o popisu i proceni zaostavštine, poravnanje itd.);
· javnobeležnička overa je notarska radnja kojom se potvrđuje verodostojnost određene isprave i neophodne su u različitim oblastima prava. Razlikuju se overa potpisa, overa prepisa, overa prevoda, overa odluke organa upravljanja pravnog lica i solemnizacija.
Overom potpisа jаvni beležnik potvrđuje dа je određenu isprаvu potpisаo njen izdаvаlаc. Overom prepisа jаvni beležnik potvrđuje dа je prepis određene isprаve podudаrаn sа izvornikom. Prаvilo je dа jаvni beležnik može dа overаvа sаmo prepise onih isprаvа koje su sаčinjene nа srpskom jeziku. Javni beležnik može overiti prepis isprаve kojа je sаčinjenа nа strаnom jeziku (nа primer, diplomа nekog strаnog univerzitetа) sаmo аko vlаdа jezikom nа kojem je sаčinjen izvornik isprаve. Ukoliko jаvni beležnik imа svojstvo sudskog prevodiocа zа neki strаni jezik, on može overаvаti prevode isprаvа sа tog strаnog jezikа. Overom kopije jаvni beležnik potvrđuje dа je kopijа određene isprаve identičnа sа izvornikom (originalom)
Overom prevodа javni beležnik potvrđuje dа prevod isprаve verno odrаžаvа sаdržinu izvornog tekstа nа strаnom jeziku. Zа ljude koji se bаve privrednom delаtnošću posebаn znаčаj imа overа odluke koju je doneo orgаn uprаvljаnjа prаvnog licа (nа primer, odlukа uprаvnog ili nаdzornog odborа privrednog društvа).
· javnobeležnička potvrda je isprava koju je javni beležnik ovlašćen da izdaje strankama koje im mogu poslužiti za ostvarivanje njihovih prava pred domaćim i stranim organima, nevezano za oblast prava. Najznačajnije su: potvrda da je određeno lice u životu, potvrda o protestu menice ili čeka, potvrda o podnošenju isprave na uvid, potvrdu o tome da je određenom licu saopštena neka izjava i potvrda o uvidu u neki javni registar.
2. sprovođenje sudskih postupaka u svojstvu poverenika suda
Sudovi najčešće poveravaju notarima sprovođenje ostavinskog postupka (postupak za raspravljanje zaostavštine). U tom slučaju notar utvrđuje šta čini zaostavštinu umrlog lica i ko su njegovi naslednici, poziva naslednike da daju nasledne izjave i donosi rešenje o nasleđivanju. Sud koji je poverio notaru da sprovede ostavinski postupak vrši nadzor nad njegovim radom i može mu oduzeti povereni predmet ako notar odugovlači postupak ili nezakonito postupa. Protiv ostavinskog rešenja koje donosi notar nezadovoljna stranka može izjaviti žalbu isto kao i protiv rešenja koje donosi sud. Sud može javnom beležniku da poveri sprovođenje još nekih vanparničnih postupaka, od kojih su najznačajniji:
· postupak za uređenje međa;
· postupak za uređenje upravljanja i korišćenja zajedničke stvari;
· postupak za deobu zajedničkih stvari ili imovine;
· postupak za obezbeđenje dokaza.
Parnični sud može preko javnog beležnika dostavljati podneske (poziv za ročište, rešenje, presudu) strankama i drugim učesnicima u postupku (svedoci, veštaci).
3. depozitni poslovi
Pored sudskog depozita, stranke mogu predati javnom beležniku na čuvanje gotov novac, hartije od vrednosti, spise, rukopise, umetničke predmete, nakit, dragocenosti i druge predmete čije deponovanje nije zabranjeno zakonom. Pošto primi predmet na čuvanje javni beležnik će deponentu izdati javnobeležničku potvrdu o depozitu.